Archives: Savo i Ljubiša

Za trpezom oko stola moga Brankovića nema ni jednoga

Još se sjećam, težak glas je stig’o od njega je doktor ruke dig’o

Ja još pamtim zadnji poljubac suza joj je pokvarila šminku

Oj, daleka zemljo obećana mnogo si mi nanijela rana

Bojkotujem i piće i jelo dok ne vidim svoje rodno selo

Moj je pobro izuzetno vrijedan mana mu je što je vazda žedan

Pomiri se sa istinom, brate pošteno se napi’ ove noći

Krajine i Knina, Banije i Like odrek’o se ne bi’ za tri Amerike

Zbog tebe sam spreman bio blokirati brzu prugu

Šta je ovo, sokolovi moji ispred svakog mineralna stoji

U tuđini sada živim a godine lete popiću je, kako ne bi’ kad Baniju spominjete

Ako se snađeš i sreću nađeš neću te nikada zvati

Da su ne znam kakvi dani tradiciju svoju brani to što imaš, nema niko moj Srbine, moja diko

Kad je ona na svijet došla, ja joj ime dao volim je od svega više i nije mi žao

Janjski sabor na višeboj zove sa svih strana svoje sokolove   Juli mjesec, a treća sedmica

Svakoj rijeci koju stigne pričao je Dunav priče kakve li su zemlje razne i gradovi kud protiče

Bi li sa mnom pošla koja na vrletna brda moja da mi bude vijerna ljuba

Ja te molim, ne pitaj me ništa otkad nisam vidio Laništa

U šumama krajiškim do zadnjeg se tuk’o a na kraju osigurač iz bombe izvuk’o