Svako jutro naučila mati

svoga sina čuti zapjevati Continue reading →

Evo dođe krsna slava i mnogima stižu gosti

a ja slavim u tuđini, kućo moja, ti oprosti Continue reading →

Ko te budi ranom zorom

selo moje pod Šatorom

čuje li se đe motorka Continue reading →

Siv se soko Sani požalio, vid mi slabi, a krila me bole Continue reading →

Kad osvane zora nova

tad poleti, ptico bijela

ti ne žali krila svoja

dok ne stigneš do mog’ sela Continue reading →

Drino vodo, opet ću te preći

ja se svoga ne mogu odreći Continue reading →

Je li kasno poslije svega, razmisli, pa javi

da se opet tebi vratim, da se tačka stavi Continue reading →

Što me pitaš, prijatelju, što me moja duša boli

kada znadeš, da mi Sana u snovima još žubori Continue reading →

Briši dobro cipelice, mila

odaće te đe si bila

janje moje zaljubljeno

mirišeš na sijeno Continue reading →