Archives: Vrelo Krajine

Ne pitaš me kako si, sms ne šalješ mi šta je ovo s nama, sam sam, a ti sama

Imam, brate, tešku ranu moram noćas u kafanu

Srce moje više ne boluje pjeva pjesmu, Dabar odjekuje

Ko je rek’o, ko se našalio da sam rodno selo prežalio

Nemoj da mi brojiš pivu, koja je po redu a kako bi tebi bilo da dragu odvedu

Uvijek srce zadrhti, a u oku sjaj kad me put povede u moj zavičaj

Garavušo, od meda si slađa jedra lijepa, a čvrsta ti građa

Još bi lola, samo da je para ludovao, ljubila ga gara

Eh, da mi je samo jedne noći pijan, brate, kroz Blatušu proći

Svakoj majci pozna se na licu koja ima sina pijanicu

Iz Uskoplja kad sam kren’o robinu sam ostavio u ruci sam tada samo putnu torbu ja ponio

Ko da mome suncu pozdrave prenese kad ja nemam broja, ni njene adrese

Dok smo nekad trčali po rosi i spavali i goli i bosi

Radio sam na pilani po’ života u tri smjene preko leđa, o, moj prika prelazilo sto kubika

Ko god nosi sa Grmeča gene nek’ na jesen Milanovcu krene

Godinama vozio sam Mana taj kamion bio ko avion

Oj, ja se spremam, oj, ja se spremam žena pita đe ćeš

Stojan Čajkić, tako su ga zvali Marko mu je do ramena bio

Ja sam nekad u Krajini, Sanja pio vode sa bukova panja

I danas je čekaš vjerno a njoj s drugim zora sviće napijaš se svakodnevno