Archives: Željko Stokanić

Kada pratnja moja pođe da mi svaka druga dođe vidio bi, brale, ko sam kakav život

Ja se kunem, da od mene niko više puta nije vozio se, moj kolega od Kneževa do Srbije

Milovanja nema bez kreveta kakva ljubav preko interneta

Ja bi’ tebe, slatku curu poveo u avanturu đe drveta nema kriva pamtila bi, dok si živa

Zapjevala braća iz daljine ‘oće kuja lanac da prekine

Legla gara na desnicu moju i rasula bujnu kosu svoju

Mjesec dana i ovi’ i oni’ u igri su bili milioni

Mjesec dana nisam pio tri se puta prehladio dosta mi je vitamina daj ti meni čašu vina

Živio sam nekad dane teške pitaj Boga šta sam proš’o piješke

Koliki je krevet čudo kad te život tamo stvari tad se vide prijatelji ko su lažni, a ko pravi

Bog ubio i to piće tebe mladog uništiće nisi trijezan još od lani sve ti osta u kafani

A bila je priča pukla brzo gradom pronešena dva najbolja druga da je zavadila jedna žena

Malo vino, malo žene ne brinite vi za mene   Ja ne kockam što sam kockar

Opet moram spomenuti garu i urnebes jedan u Drvaru

Svirala je klavir od malena ko barbika bila obučena

Ona često napadala, a ja otpor pružo a onda sam rek’o, a onda sam rek’o