Zavičajna

November 26, 2015 | By admin | Filed in: Jele.

Sanjao sam čudne snove

pa još noćas moram poći

kao mene Mučanj zove

zavičaju svome doći

 

Prošao sam Ivanjicu

i već stižem pred Katiće

kod Savine vode stajem

gledam kako zora sviće

 

Ref.

Kad ostari u tuđini

s godinama čovek shvati

nije važno gde odlazi

već gde može da se vrati

 

Tamo dole, u dolini

kraj Rzava kuće stoje

uspavani, u tišini

Močioci, selo moje

 

Vidim tako ispred jedne

nekog stara majka prati

čeka da se on okrene

da zna da l’ će da se vrati

 

Ref.

 

I mene su davno jednom

ispratili ko iz ove

tu ne živim, al’ svejedno

još je kućom svojom zovem

 

Jer sva blaga ovog’ sveta

da na mome dlanu skupe

rodnu kuću, u tuđini

ne bi mogli da mi kupe

 

Ref.